B L O G ★ 2 3 M A J 2 0 2 5
Pre samo par meseci — a što deluje kao juče, sedeli smo zajedno u kancelariji, smejali se, i radili na idejama kako bi bar malo pomogli da ova zemlja bude bolje mesto za život. Sada, nekoliko meseci kasnije — deluje kao da smo u potpuno drugim, neviđenim i nepremostivim realnostima.
Šestoro ljudi su van slobode duže od dva meseca — u jednom nedvosmislenom, beskrupuloznom i besramnom pokušaju političkog revanšizma. Među njima, nalazi se i Davor koji čak nije bio ni prisutan u prostoriji kada se održao razgovor čiji nelegalno napravljen snimak predstavlja osnov optuženog predloga.
Davor je neverovatno duhovit, britak — originalan i brižan čovek. Između ostalog i prvi čovek kod koga sam čuo izraz Gari, ako je to nešto vredno isticanja. Ovih dana često se ističu njegove vrline, od volontiranja u Kuhinji solidarnosti, do užasno dirljivih fotografija iz ličnih arhiva gde sa decom pravi kolače — ali nema potrebe ovde ništa dokazivati, svima je jasno da Davor zaista predstavlja antonim svih vrlina koje neko može pronaći iza rešetaka.
Od njega, do Srđana, do Marije (koja je završila u teškom zdravstvenom stanju zbog štrajka glađu) — ovi aktivisti trpe neverovatan teror, i jednu vrstu presedana — predstavljaju jedine političke zatvorenike u savremenoj Evropi.
Poslednji susret u kancelariji PSG-a
BILO JE PREVIŠE
Nije najjasnije gde će studentske blokade završiti, i u kom smeru mi celokupno idemo — ali jedna stvar je sigurna, a to je da su blokade negativno uticale na sve nas.
Sad bih ovde mogao da stavim sedam zvezdica i pojasnim detaljno šta sam hteo da kažem, ali mislim da to nema smisla — istina je. Mentalno, psihički, fizički, ekonomski — blokade su negativno uticale na sve nas.
Neki od nas su bili u situaciji da izgube 70% klijenata zbog smanjene ekonomske aktivnosti. Neki odlučili da za 70 dana odu iz zemlje. Neki pak tih 70 dana leže u ćeliji. Ne zna se šta nam nedostaje da pobedimo zlo, i ne zna se koliko još dugo.
Ali svakako, bilo je previše čekanja, previše ležanja, previše nepravde. Sat odkucava, a vreme je njegov najveći prijatelj.
ŠTA ČEKAMO?
Ne znam šta čekamo — i to ne mislim u onom ironično pasivno-agresivnom smislu gde se bunim jer očekujem radikalizaciju. Ne, nego ne znam šta ćekamo.
Šta čekamo?
Očigledno smo se postrojali u liniju da čekamo.
Jel neko zna šta ćemo dočekati?
MOJ DOPRINOS
Poslednji formalni portret Davora napravio sam prošle godine, kada se Novosadska ekipa pridružila PSG-u — tad smo se prvi put i uživo upoznali.
Tada sam uslikao i većinu Novosadske ekipe.
Najviše sam ponosan na činjenicu da su te fotografiije nastale i istrajale — ponosan sam na to što sam u istom timu sa ovakvim aktivistima.
Često kada se priča o ovim ljudima — bilo dobro ili loše — ove fotografije se pojave pored. I ja prosto ne mogu da opišem koliko je dobar osećaj svaki put kada se to desi. Ne zbog bilo kakvog aspekta samopromocije ili lične dobiti (fotografije niti su potpisane, niti materijalno kompenzovane), već iz čistog razloga da sam užasno ponosan da moj rad, moje oko, moj izraz i moja priča — stoji licem uz lice pored ovakvih ljudi, koji se na ovakav način bore za ovakve vrednosti u koje ja verujem.
Osećaš se kao da si i ti deo te borbe.
I na neki način, naravno da jesi — kad uspeš da pronađeš nešto čime voliš da se baviš, i onda to usmeriš da se paraleliše sa vrednostima i širim ciljevima koje čovek može da ima — tada možeš da kažeš da se istinski osećaš ispunjeno, zadovoljno, i celovito sam sa sobom.
Za nekog, to je samo fotografija.
Za mene, tu je i uvek, samo fotografija.
IZ APOLITIČNOG U DA-POLITIČNO
Pre nekoliko godina, glavni savet svih stručnjaka je bio se o politici ne govori na mrežama. Danas, ispostavilo se da ako se ne oglasiš kao biznis, možeš sam da se zakopaš. Evo, kupi lopatu.
Stav „ne zanima me politika"
može da ode u zaborav,
jer se politika zanima tobom.
Možda je upravo ovo saznanje, to što smo čekali.
Dočekali smo vreme gde se bunimo i jasno govorimo — bili pekar, menadžer, ili fotograf. Došli smo u vreme gde je lični stav važan. Vreme gde deluje kao da se ne ćuti. To su ogromne, razarajuće društvene promene koje su temelj za bilo koj pomak dalje.
Neko se jako dugo, i jako puno trudio — da mi na politiku gledamo kao prljavu stvar kojom se ne treba baviti.
Hvala bogu da smo se probudili.
Blogpost predstavlja isključivo lične stavove, i nema korelaciju sa bilo kojom organizacijom.
HVALA TI NA ČITANJU!
SVIDEĆE TI SE
