U društvu koje ne prihvata različitost, kvir ljudi su primorani da skrivaju svoje identitete.
Izložba Dupli Život istražuje šta se dešava u, i van 4 zida — postavljajući pitanje, zašto je LGBTQ+ zajednica primorana na život pun kompromisa i nevidljivosti?
Pored ispovesti brojnih javnih i anonimnih parova, Dupli Život obrađuje i unutrašnje probleme sa kojima se zajednica suočava — od autohomofobije do seksizma.
Otvara nove perspektive brojnih saveznika zajednice, i daje nam nadu da jednog dana, duplog života neće biti.
Dok iskustvo online izložbe nikada neće biti blizu prostornog iskustva i rasporeda uživo, pozivam Vas da otkrijete priče koji su naši subjekti podelili sa nama.
Dobro došli.
_________________________________
PAROVI
BORIS I ŽELJKO
2 0 G O D I N A Z A J E D N O
Boris i Željko upoznali su se 2006. preko onlajn platforme Gej Srbija. Njihov put od prvog susreta, do venčanja u Sloveniji 2023. godine — priča je o istrajnosti i hrabrosti, uprkos društvenom neprihvaćanju koju zajedno kao par trpe već skoro 20 godina.
Srbija i dalje nema Zakon o istopolnim zajednicama, te su oni nakon autovanja bliskim ljudima odlučili da svoju ljubav ovekoveče u Sloveniji. Za njih autovanje je ključno za ličnu slobodu, čak iako ono dođe kasnije u životu — a posebno ističu važnost prisustva LGBT osoba u medijima, naročito za mlađe generacije, kao način da se stvori osećaj pripadnosti i normalizacije različitosti.
Boris se priseća kako je 1989. godine, Radio Televizija Beograd puštala film Pasiji Život, koj govori o zajedničkom životu dva muškarca. Ističe, „jebote, koliko sam ja bio srećan posle toga”.
Bez obzira na to što njihova veza društveno i zakonski nije prihvaćena, ona je uspela da opstane skoro 20 godina — prevazilazeći unutrašnje i spoljašnje prepreke. „Kad bi neko mene pitao šta je ljubav, ja bi rekao Željko, jer drugim rečima ne umem da objasnim šta je ljubav” ističe Boris.
„I drugih parova poput nas ima mnogo, koji su smatrali da tišinom čine dobro i sebi i drugima. Time što smo prvi put javno izašli kao par, učestvujući na izložbi Dupli Život, stekli smo sopstvenu slobodu” ističe Željko.
_________________________________
ZA RAZLIKU OD
BORISA I ŽELJKA...
…mnoge LGBTQ+ osobe biraju da ostanu nevidljive.
Anonimnost postaje štit od stigme i diskriminacije, ali i podsećanje na cenu nejednakosti. U 2024. godini organizacija „Da se zna!“ zabeležila je 82 incidenta motivisana mržnjom prema LGBTQ+ osobama, uključujući 28 fizičkih napada.
U Srbiji, istopolni parovi žive bez ikakvog pravnog priznanja. Brak i partnerstva su zakonski rezervisani za heteroseksualne zajednice, pa LGBTQ+ porodice nemaju pristup mnogim pravima, kao što su zajedničko starateljstvo i nasleđivanje. Iako zakoni formalno zabranjuju diskriminaciju, svakodnevni život istopolnih parova pokazuje koliko ta zaštita ostaje nepotpuna i nedovoljna.
_________________________________
PAROVI
SLAVICA I DAJANA
N E T A K O L E P O
U L E P O S A V I
Kafić, muzika, dim i prigušena svetla. Njih dve, pogledale su se i nasmešile. Bio je to pogled, pun razumevanja između dve partnerke koje zajedno izdržavaju još jednu smenu u „Leposavi“. Ponekad bi se i zagrlile, poljubile.
Na prvi pogled, taj prostor je oslobođen stega spoljnog sveta, mesto gde svi mogu da budu ono što jesu. Ipak, za njega, njih dve su bile previše bliske. To je bio dovoljan razlog za otkaz.
„To je potpuno smešno — bile smo bliske koliko i sa svim kolegama. On je bio blizak sa svojim partnerom, niko nije prelazio granice, niko nije imao seks na šanku“, kaže Dajana.
„Dođem u korsetu i haljini, a on mi kaže kako mi sise čudno izgledaju. Kao da ima pravo da to komentariše, samo zato što je gej i nadređeni. Meni naravno nije bilo dozvoljeno da mu odgovorim istom merom. „Leposava“, zamišljena kao mesto slobode i vidljivosti — je za njih postala mesto u kojem su ponovo morale da se bore, ne protiv spoljnog sveta, već protiv seksizma u sopstvenoj zajednici.
„Imamo LGBTQ+ portale, ali imamo osećaj da se bave najviše gej muškarcima. Potrebna nam je reprezentacija kvir ljudi, trans, lezbejki, intersex, svih onih za koje se zaboravi da su deo zajednice. Potrebna je hrabrost da živiš kao manjima, a kamoli da izađeš da javno pričaš o tome. Za LGBTQ+ zajednicu je važan aktivizam, mediji, kao i da imaju projekte kao što je ovaj — Dupli Život“, ističu.
_________________________________
DOSTA SKRIVANJA
Prema podacima Evropske agencije za osnovna prava, 45% lezbejki u Evropi izbegava da javno pokaže nežnost prema partnerki, a gotovo svaka treća izbegava javne prostore iz straha od nasilja ili uznemiravanja.
Aktivistkinje iz Srbije ističu da je „lezbofobija veoma jaka“ i da je u regionu gotovo svaka druga lezbejka bila žrtva psihološkog ili fizičkog nasilja. Zbog toga mnogi parovi biraju anonimnost.
Njihova anonimnost nije znak odsustva, već oblik zaštite i svedočanstvo o hrabrosti življenja ljubavi u društvu koje tu ljubav još uvek ne priznaje.
_________________________________
PAROVI
VLADA I SAVA
3 0 G O D I N A R A Z L I K E
Prišla je, i kroz osmeh upitala: „Aha, ovo je za ćaleta?“, dok je Sava samo kratko pogledao Vladimira i nasmejao se — odgovorivši kratko: „Da“.
Par je navikao na ovakve situacije. Razlika od trideset godina često izaziva komentare, poglede ili tihe pretpostavke i oblikuje njihove svakodnevne interakcije, ali i način na koji ih okolina doživljava.
Vladimir primećuje da gej svet lakše premošćuje generacijske razlike.
Smatra da slušanje slične muzike, kao i odlazak na zajedničke žurke pomaže da se razlika u godinama manje oseti.
Jedino sleng je, zaključuje, uočljiva razlika. „Ja sve trendove koji su aktuelni moram da prevodim i dođem mu kao baza informacija, a on je moj tour guy kad putujemo“ ističe Sava.
Ipak, stereotipi i komentari okoline nisu retki. „Veoma je često u gej vezama da stariji vole mlađe i obrnuto, ali javnost odmah pretpostavlja motive – što je on sa mlađim, verovatno jer mu je seksi i hot, a mlađi sa starijim verovatno zbog para“, kaže Sava.
„Ali generalno, više je diskriminacije zbog seksualne orijentacije nego zbog razlike u godinama.“
_________________________________
Mnogi pripadnici LGBTQ+ zajednice IZ RUSIJE dolaze u Srbiju BEŽEĆI OD ZAKONA, NASILJA I HOMOFOBIJE
Propisi koji zabranjuju „propagandu netradicionalnih seksualnih odnosa“ i prošireni zakoni protiv LGBTQ+ prava ozbiljno ograničavaju slobodu izražavanja i ugrožavaju sigurnost.
Za mnoge, traženje azila u Srbiji predstavlja jedinu priliku da pobegnu od diskriminacije i pronađu mesto gde mogu biti svoji.
Ustručavaju se da „previše glasno istupe protiv homofobičnih stavova svoje države”, jer izikuju da će im papirologija potrebna za boravak u Srbiji biti oduzeta. Posledična deportacija i povratak u Rusiju, kako kažu, često se završava smrtnim slučajem.
_________________________________
_________________________________
PERFORMERI
ALEX ELEKTRA
Kao dete, Alex je često pribegavala igranju sa životinjama jer tada niko ne bi mogao da kaže: „E, gledaj njega, on se igra lutkama”. Još tada, znala je da postoji nešto što je odvaja od drugih. Iako su unutrašnje borbe bile prisutne, ipak, bila je svesna da se oseća — „kao žena”.
Svačije iskustvo je različito i u skladu sa tim treba donositi odluke, posebno kada je u pitanju autovanje koje „dolazi u svoje vreme”, ističe Alex Elektra, dizajnerka, transrodna osoba i dreg kraljica.
„Ja sam se autovala u tridesetoj godini, da sam mogla ranije - mogla sam, ali ljudi treba da sagledaju sve okolnosti i kada je u pitanju njihova porodica i okruženje i treba da urade onda kada oni imaju potrebu. Ne treba žuriti, nekom je prijatno da se autuje u 20-im, nekom u 40-im i to je skroz okej.“
_________________________________
PERFORMERI
SUNOKKA
Sunnoka pak ne ulazi u ulogu, već Dreg zaista jeste „ekstenzija” i „druga polovina”. Svoju umetnost živi, te je često drugima, pa i njemu samom bude teško odvajanje njega na sceni i njega izvan nje.
Oduvek je pratio modu, a supermodeli devedesetih nisu ga ostavljali ravnodušnim. Ono što mu danas omogućava da živi tu fantaziju je dreg. Između uloga na sceni i onih koje svi igramo u životu stoji „nit koja ih povezuje”.
„Dreg je i nastao kao odgovor LGBT zajednice na opresiju koja je dolazila kao spoljni faktor. Kvir ljudi nisu mogli da igraju društvene uloge, pa su razvili umetnički pravac koji im dozvoljava da žive fantaziju kroz likove i kostime koje kreiraju”, poručuje Bogdan Vićentijević — Sunnoka.
„Dosta ljudi krene da radi dreg iz pogrešnih razloga, zbog pažnje, novca, slave. Ako ne voliš sebe izvan drega, nećeš voleti sebe ni u dregu”, objašnjava i dodaje: „Vrlo je bitno da ljudi grade sebe kroz neke mehanizme podrške koji nisu bazirani na iluziji.
Mislim da to nije zdrav pristup.”
_________________________________
PERFORMERI
AMY GINHOUSE